Dragi moji posetioci i čitaoci,

    Šta da vam kažem o ovom čudesnom svetu ulja, trava i mirisa. Nije ni malo jednostavno. Sve nam je to dala priroda, a ona je tako komplikovana i nedokučiva za nas. Ipak, nešto smo od nje naučili: sve ima svoje zašto i zato.

    Iz tog razloga sam se odlučila da pokušam da objasnim šta činiti sa tim darovima prirode, koji su lekoviti, zdravi, a nama neophodni. Ako ste zainteresovani za ovu priču, pođite sa mnom da je napišemo i pročitamo. Morate imati strpljenja i volje, ne mogu sve odjednom da stavim na papir (to sada nije ni moderno, valjda se više tako i ne kaže), ali se nadam da će i početak biti interesantan.

    Bilje će biti početak svega, pa ćemo od njega i krenuti.

 

...

Indijanci u Amazoniji su pre nas shvatili snagu i moć prirode. Nisu od nje odustali, već žive u njoj, sa njom i za nju. Savremeni, urbani svet je bez značajnih prigovora prihvatio neminovnost današnjeg života. Budimo se uz neprirodne zvukove sa telefona, raznih aparata i spravica. Cvrkut prica, možda samo kao melodija na telefonu. Bez doručka ili s nogu. Nema se vremena. Mamini nedeljni ručkovi sa supom, kuvanim domaćim jelima, salatama, kolačima i kremovima su prava retkost. Ni mame više nemaju vremena. Ostaje nam hrana prepuna konzervanasa. Raznih vrsta...

Zamislite samo kako se bude Indijanci u Amazoniji. Sa cvrkutom ptica i prvim zracima sunca. Doručak nije s nogu, više sede na goloj zemlji. Nema ni miligrama konzervansa. O njihovoj dugovečnosti ne vredi ni pričati. Možda neki krokodil poremeti prosek životnog veka, ali nećemo o krokodilima.

Upravo pokušavam da kažem da nam je mirniji život, sa mnogo ljubavi i smeha preko potreban. Priroda je moćna i čudesna i nudi nam sve što nam je potrebno. Malo ćemo zaviriti u jedan delić svega toga.

Bilje je prepuno moćnih sokova čudotvornoih dejstava. Najčešće se govori o uljima. Gotovo svi su čuli za izraze etarska ulja i hladno ceđena ulja, ali ne znaju baš svi da objasne razliku između njih. Uglavnom se u člancima, postovima, emisijama, novinama daju šture, štreberske definicije etarskih ulja i njihova komercijalna primena. Najlepše rečeno, etarska ulja su lekovita, blagotvorna, blaženo mirisna i čudesna. Dobijaju se iz biljaka, iz prirode. Ona leče, opuštaju, pomažu, mirišu. Navela sam da leče, a to bi trebalo da bude upozorenje da se posavetujete sa apotekarom ili farmaceutom (Bože, zvučima kao reklame koje puštaju dvesta na sat da bi ušparali na vremenu) oko primene etarskih ulja. Pokušaću to da objasnim jednostavno. Seoski vračevi u Amazoniji su bili upoznati sa dejstvima raznog bilja i koristili su bilje u razne svrhe. Naravno, ni iz bliza nisu mogli da znaju da je sadržaj lekovitih supstanci u bilju varirao, u zavisnoti od vegetacije, podneblja i uslova. Tako su koristili bilje sa različitim sadržajem kardiotonika. Doze koje su pacijenti dobijali u takvom tretmanu su bile različite, pa je i ishod lečenja bio dobar ili fatalan. Ne znam kako su porodicama pacijenata objašnjavali rezultate lečenja. To je njihov problem. Elem, etarska ulja se ne smeju koristiti sama. Upravo tu na scenu stupaju hladno ceđena ulja, koja se takođe dobijaju iz biljaka. Ona su mirisna, blagotvorno lekovita i slasna. Najpoznatije ulje je suncokretovo. Naravno ne govorimo o rafinisanim uljima na rafovima megamarketa. Ti proizvodi, dozvolićete mi, neće se više pominjati u mojim tekstovima. Posle suncokreta dolazi maslina, a za njom čitava vojska hladno ceđenih ulja koja se koriste u kuhinji, medicini, farmaciji i kozmetici. Znači, da bi se upotrebilo etarsko ulje, potrebno nam je hladno ceđeno kao nosač.

Nadam se da sam pomogla ovom pričom, bar malčice. Sutra ću pisati odvojeno o obe vrste ulja, sa više detalja.

 

...

Znam da kasnim, obećala sam da ću pisati još pre dva dana. Eto, nisam održala reč, ali imam razloga. Pripremamo prezentaciju u Beogradu, to mi oduzima gotovo sve vreme u toku dana. Nisam imala predstavu da je organizacija događaja tako zahtevan posao. Vidim da neki redovno proveravaju ima li novosti na ovoj strani, pa sam odvojila malčice vremena, da napišem nekoliko redova. Naravno, svi ste pozvani da dođete na prezentaciju da se upoznamo i podelimo znanja i iskustva.

U međuvremenu ćemo krenuti od hladno ceđenih ulja. Nekada su, zapravo samo takva i postojala. Sakupljalo se bilje, zapravo su plodovi biljaka bili izvor ulja, stavljali se u velike bačve (na netu ima slika, uglavnom crteža i grafika, koje ja na žalost ovde ne mogu da ubacim) na čijim su poklopcima bile stege kojima se sadržaj bačve pritiskao. Proces je bio dugotrajan jer nije bilo moguće iscediti ulje iz tvrdih plodova za kratko vreme. Svakoga dana su prese bile dotezane, te je nakon nekog vremena počelo da se izdvaja ulje na dnu bačve. To je bilo 100% prirodno. Tako su funkcionisala gazdinstva, pa i uljare koje su se time bavile. Danas još uvek postoje, posebno u primorskim mestima, takvi mehanizmi kojima se dobija maslinovo ulje. Na svu sreću, sve  više se  u poslednje vreme pametni ljudi vraćaju ovakvim stvarima. Naravno, mehanizmi su savremeniji, malo se otišlo dalje i u samoj tehnologiji. Tehnolozi su shvatili da se ulje lakše dobija na povišenim temperaturama, ali samo do određene granice od 35-65 stepeni koje ne narušavaju sastojke ulja. Tako se brže, a samim tim i isplativije (dobro znamo da je profit uglavnom pokretač svega na planeti!) dobijaju hladno ceđena ulja. To bi bio najprostije prikazan proces dobijana ovih ulja.

Mislim da ne treba da pominjem sastojke ponaosob. To se nikome ne čita, pretpostavljam. Moram, međutim da napomenem pojedine važne komponente. Svakog dana nas bombarduju omega masnim kiselinama. Te, treba ih uzimati, te zdrave su, te živećete duže ako ih redovno unosite... Hoćemo li da objasnimo šta su to masne kiseline i zašto su nam baš te omega bitne?

Budite tako dobri, pa mi javite da li vas to zanima? Pošaljite mi mail i naznačite da li da pišemo o upotrebi ulja u zdravstvene svrhe ili vas više zanima kako da mešamo hladno ceđena i etarska ulja za masažu. Čekam vaše poruke i predloge...

 

Nastaviće se uskoro....